CVIJIĆEVA 84a   011/2788498   063/8107386   12h-20h          

UROLOGIJA

U ovom delu naše web prezentacije možete videti spisak usluga koje pružamo iz oblasti urologije.

Ispod spiska usluga nalazi se deo gde možete pročitati više o uzrocima nastanka bolesti, simptomima, kao i o načinu lečenja nekih od najčešćih uroloških bolesti.

Ne postoji mogućnost komentarisanje, ali u slučaju da imate neka pitanja možete nam se obratiti putem mejla, telefona ili doći lično u naše prostorije u Cvijićevoj 84a.

Urološki pregledi
Urofloumetrija
Lečenje akutnih inflamatornih bolesti urotakta i spoljnijh genitalija
Postavljanje dijagnoze i tretman seksualno prenosivih bolesti
Uzimanje uretralnog brisa
Uzimanje briseva na chlamidiu, mycoplasmu i ureaplasmu
Dijagnoza i tretman kondiloma na spoljašnjim genitalnim organima
Ispitivanje i lečenje steriliteta kod muškarca
Ispitivanje i lečenje erektilne disfunkcije
Dijagnoza benignih, premalignih i malignih obolenja urotrakta i spoljnjih genitalija
ULTRAZVUK
EHO abdomena i male karlice
EHO genitalija
TRUS (Trans Rektalna Ultrasonografija, endokavitalnom sondom)
DIJAGNOSTIČKE PROCEDURE
TRUS biopsija prostate
Cistoskopija (sa ili bez biopsije)
Bužiranje
Biopsija testisa
TERAPEUTSKE PROCEDURE
Uklanjanje kondiloma sa spoljnjih genitalija
Frenulotomija
Cikumcizija
Ligatura vene spermatike
Bilateralna orhiektomija (kod karcinoma prostate)
Radikalna orhiektomija (kod tumora testisa)
Razbijanje kamena u mokraćnoj bešici

Neka od čestih oboljenja:

Benigna hiperplazija prostate (BHP)

>

Ovde mozete preuzeti IPPS(INTERNACIONALNI PROSTATA SIMPTOM SKOR) upitnik: IPPS.pdf koji nam možete poslati na meil ili poneti sa sobom u štampanom obliku prilikom dolaska na pregled

BHP (adenom prostate) postoji kod 30% muškaraca starijih od 65. godina. Medjutim, preventivni pregledi se savetuju muškarcima preko 50. godina starosti, najmanje jedan put godišnje.Pregled podrazumeva uzimanje podataka koji mogu biti od koristi u postavljanju dijagnoze, laboratorijske analize (urin, urea, kreatinin, glikemija, PSA), klinički pregled prostate i spoljnjih genitalija, transabdomonalni i/ili TRUZ, odredjivanje maksimalnog protok urina i količine rezidualnog urina posle završetka mokrenja. Odredjivanje Internacionalnog Prostata Simptom Skora (IPSS) i ocena skora kvaliteta života (QoLs), služi pri osnovnom pregledu kao orijentacija za terapiju i kasnije da bi se pratio odgovor na primenjeni tretman.

Najveći broj pacijenata danas može uspešno biti lečen pomoću medikamenata koji imaju za cilj da onemoguće prekid mokrenja (retencija urina) i potrebu za operacijom.Na raspolaganju su uroselektivni alfa blokatori (AB) sa ili bez 5-alfa reduktaza inhibitorima (5-ARI)(finasterid, dutasterid), kao i fitoterapija.

Svega 40% pacijenata iziskuje operativno lečenje : TUIP (transuretralna incizija prostate) kod prostata 30 gr i bez uvećanja srednjeg lobusa , TUVRP ( transuretralna vapor resekcija prostate) kod prostata težine od 30-100 gr i otvorena prostatektomija za prostate preko 100 gr. Savremene endoskopske tehnike su omogućile da se TUIP/TUVRP rade na bazi jednodnevnog boravka u ambulantnim uslovima. Karakteriše ih potreba za manjom količinom tečnosti za ispiranje, kraće postoperativno ispiranje ( prosečno 6-7 časova), kraći boravak u hospitalnim uslovima (83% pacijenata napušta našu instituciju unutar 24h), kraće kontaktno vreme medicinskog osoblja sa pacijentom, ranije vadjenje katetera i manji finansijski troškovi.

Poseban problem predstavlja skleroza vrata mokraćne bešike koja se vidja kod mladjih pacijenata i predstavlja ožiljno suženje na vratu bešike na bazi ranijeg inflamatornog procesa bez značajnijeg uvećanja prostate.Skleroza vrata mokraćne bešike ne reaguja na medikamentoznu terapiju (AB) i iziskuje hirurško lečenje (TUIP). Medjutim, postoji mogućnost da pacijent pored BHP ima i neurogeni poremećaj mokrenja, tako da je pored AB potrebno davati i antimuskarinske preparate.Takodje, poremećaj mokrenja u vidu isključivo noćnih poziva (nikturija) zahteva posebno medikamentozno lečenje. Kamen u mokraćnojbešici, primarno ili sekundarno nastao, izaziva smetnje u smislu poremećaja mokrenja, bolove, pečenje i pojavu krvi u mokraći.

Lečenje podrazumeva razbijanje kamena na bazi elektrolitotripsije aparatom „Urat-2“ sa litolapaksijom (evakuacija razbijenih i usitnjenih fragmenata pomoću specijalnog aparata). Medjutim, kod pacijenta sa kamneom u bešici i uvećanom prostatom postoji apsolutna indikacija za operaciju ptostate (TUVRP) pošto postoji velika verovatnoća ponovnog formiranja kamena u bešici.

Suženje mokraćne cevi (stenoza uretre)

>

Etiologija strikture uretre može biti zapaljenjske ili traumatske geneze. Pošto su uzeti detaljni anamnestički podaci, laboratorijske analize (urin, urinokultura, urea, kreatinin), potreban je detaljan urološki pregled koji pored pregleda prostate i spoljnjih genitalija, podrazumeva transabdominalni ultrazvuk, odredjivanje maksimalnog protoka urina, količinu rezidualnog urina, uretrocistografiju i eventualno endoskopski pregled uretre (uretroskopija) pomoću dečijeg cistoskopa.

U izvesnim slučajevima, povremene instrumentalne dilatacije uretre (do Ch 16)mogu dati dobre rezultate, dok teža suženja u bulbarnom delu uretre iziskuju operativno lečenje tj. internu uretrotomiju. Pacijenta ne bi trebalo postoperativno bužirati već samo pratiti ( urofloumetrija, odredjivanje rezidualnog urina,uretrocistografija). U slučaju neuspeha tri puta ponovljene interne uretrotomije, indikovana je operacija otvorenom metodom.

Postoji i stenozasamog otvora mokraćne cevi, tj. meatusa. Pored mogućnosti povremenih instrumentalnih dilatacija, postoji bolja solucijakoja podrazumeva operativno prosecanje meatusa (meatotomija). Kod starijih žena često postoji suženje mokraćne cevi na bazi hipoestrogenizma, ili kao posledica ranije zračne terapije zbog malignoma u maloj karlici.

U slučajevima hipoestrogenizma lokalna aplikacija estrogenih krema na ulaz vagine i meatus uretre ima beneficirajući efekat. Postoji i mogućnost instrumentalne dilatacija ženske uretre sa metalnom koničastom bužijom do Ch 32.

Urinarne infekcije

>

Infekcija urinarnog trakta (IUT) su veoma česte i javljaju se u svakom uzrastu. Način nastajanja i razvoj IUT nije uvek isti, a klinički tok i prognoza mogu biti vrlo različiti. Zajednička karakteristika IUT je prisustvo značajnog broja bakterija u mokraći. Ne postoji stroga granica preko koje bakteriuriju smatramo značajnom.

Često mali broj bakterija (izmedju 1.000 i 10.000/mL) u zavisnosti od vrste, prisustva simptoma i leukociturije predstavlja IUT koju treba lečiti, nasuprot velikoj broja bakterija (> 100.000/mL urina) koje se često javljaju kod nepravilnog uzimanja urina i predstavljaju zagadjenje (20% uzoraka kod žena). U tom pogledu se razlikuju simptomatska i asimpromatska bakteriurija.

Uobičajena je podela IUT prema anatomskom nivou infekcije, stepenu intenziteta, popstojanju faktora rizika i mikrobiološkim nalazima. Kada se govori o anatomskom nivou IUT, ona može biti ograničena na pojedine delove urotrakta ( uretra, mokraćna bešika, semnik i pasemnik, bubreg, prostata), ili zahvata sve organe, i može biti uzrok opšte IUT.

Uretritis karakteriše osećaj pečenja, svraba, lakog bola, povremeno otežanog mokrenja i sekrecije iz mokraćne cevi. Kao prvo treba isključiti specifični gonoroični uretritis koga karakteriše obilan gnojav žućkasto-zalenkast eksprimat, od infekcije izazvane sa trihomonas vaginalis. Najčešće je u pitanju infekcija uzrokovana gram-negativnim, gram-pozitivnim kokama, anaerobima i dr. Kod mladih osoba treba posumnjati na uzročnike seksualno prenosivih bolesti (klamidija trahomatis, mikoplazma). Dijagnoza se postavlja na osnovu uzimanja brisa uretre, pregleda urina u 2 čaše i urinokulture.

Terapija gonoroičnog uretritisa iziskuje davanja cefalosporina ili hinolonskih preparata u samo jednoj pojedinačnoj dozi. Medjutim, neophodna je dodatna terapija po smernicama EAU 2011 za seksualno prenosive bolesti, gde postoje brojne veoma uspešne kombinacija antibiotika, jer postoji osnovana sumnja da su prisutni izazivači seksualno prenosivih bolesti.

S druge strane, pacijent mora biti upoznat sa empirijskim lečenjem seksualne partnerke, kao i činjenice da su seskualni odnosi mgući samo sa zaštitom. Eradikacija trihomonijaze u uretri se veoma lako postiže primenom preparata metronidazola.

Epididimitis, orhitis karakteriše bolni otok semnika i pasemnika, povišena telesna temperatura, pojava lokalnog crvenila i povišene lokalne temperature na koži mošnica, uz propratno bolno zadebljanje semene vrvce. Često postoje simptomi zapaljenja donjih partija urotrakta. Pre početka lečenja je potrebno uzeti uretralni bris i srednji mlaz urina za urinokulturu. Pored opštih mera lečenja koje pacijent mora strogo poštovati, kod mladih muškaraca je indikovana je terapija kao za seksualno prenosive bolesti.

Kod muškaraca preko 45. godina dolazi u obzir druga antibiotska terapija imajući u vidu prisustvo drugih uzročnika ( E. Coli, druge enterobakterije, enterokoki, stafilokoki, Pseudomonas i dr.). U svakom slučaju treba isključiti prisustvo prepreka na vratu mokraćne bešike, kongenitalnih anomalija kao i seksualno prenosivih bolesti kod mladjih muškaraca.

Cistitis (zapaljenje mokraćne bešike) je praćen učestalim pozivima na mokrenje, bolovima u mokraćnoj bešici, pečenjem, često pojavom krvi na kraju akta mokrenja. Potvrdu dijagnoze dobijamo nakon analize urina. Sa izuzetkom cistitisa kod premenopauzalnih, zdravih žena, urinokultura se preporučuje kod svih vidova IUT pre početka lečenja, da bi se na bazi antibiograma dala adekvatna terapija.

Često se cistitis vidja kod mladih seksualno aktivnih žena i koji se zbog neadekvatnog lečenja ćesto može vraćati. Prouzrokovač je najčešće E. Coli (osetljiva na najveći broj preparata), neke od saprofitnih bakterija i redje enterokok. Lečenje pored suportivnih mera podrazumeva davanja odredjenih uroantiseptika/antiobiotika bilo jednokratno ili za period od 3-7 dana.

Akutni pijelonefritis u nekomplikovanoj formi prema intenzitetu može biti blag, umeren i jak. Obično se manifestuje bolom, mučninom i povraćanjem, temperaturom preko 380 C,sa, ili češće, bez tegoba sa mokrenjem. Neophodan je detaljan urološki pregled, pregled urina, urinokultura, SE, KKS, kreatinin, transabdominalni ultrazvuk, nativni Rtg urotrakta. Tek tada, pored suportivnih mera treba početi antibiotsku terapiju u trajanju od 7-10 dana (cefalosporini, hinolonski preparati). U slučaju teških formi akutnog pijelonefritisa potrebna je hospitalizacija i parenterlano davanje antibiotika tokom 14 dana.

Komplikovane urinarne infekcije podrazumevaju prisustvo činioca koji onemogućava adekvatno pražnjenje mokraće iz urotrakta (hidronefroza uzrokovana različitim faktorima, anomalije urotrakta, povrede) ili prisustvo faktora koji podržavaju infekciju (kamen, kateter). Češće su kod osoba koje osim faktora rizika imaju i neko oboljenje kao što je šećerna bolest, imunodeficijencija, bubrežna insuficijencija. Često su posledica uroloških manipulacija i uzrokovane su multirezistentnim sojevima. Obzirom na teško stanje pacijenta potrebna je hospitalizacija, i započinje se sa empirijskom antibiotskom terapijom, tokom 2-3 nedelje, do dobijanja antibiograma urinokulture.

Asimptomatska bakterija

Lečenje podrazumeva kada smo u 2 ili više uzoraka urina datih u razmaku od nekoliko dana potvrdili prisustvo uzročnika i odredili osetljivost bakterija na antibiotike. U slučaju asimptomatske bakteriurije samo osobe sa rizikom (deca, dijabetičari, pacijenti sa imunosupresivnom terapijom i oni sa oštećenom bubrežnom funkcijom) iziskuju terapiju. Treba naglasiti da plasiranje katetera u mokraćnu bešiku iziskuje peroralno davanje antibiotika, dok oni koji dugo nose kateter i redovno ga menjaju nije neophodna primena antibiotika ukoliko nemaju simptoma jer svi već imaju bakteriuriju.

Karcinom penisa

>

Učestalost značajno varira u zavisnosti od socijalnih i kulturnih navika, higijenskih i religioznih pristupa, i predstavlja značajne faktore rizika. Pošto je nedavno humani papiloma virus (HPV) dokazan kao etiološki faktor u nastanku skvamocelularnog (planocelularnog) karcinoma grlića materice. Vakcinacija protiv HPV kod veoma mladih devojaka ima za cilj prevenciju karcinoma grlića materice. Može se razmatrati mogućnost vakcinacije kod mladih muškaraca pošto se dobiju udaljeni rezultati ove vakcine kod žena. Planocelularni karcinom čini preko 95% svih karcinoma penisa. Postoje premaligne lezije (Bowenoidna papuloza penisa, balanitis xerotica obliterans, CIS, eritroplazija Queyrata i Bowenova bolest) koje moraju biti prepoznate, PH dokazane biopsijom i brižljivo praćene. Slučajevi sumnjivi na karcinom, naročito u prisustvu fimoze ( suženje kožice na glaviću) iziskuju biopsiju radi PH verifikacije. Kod površnih promena niskog stepena zloćudnosti postoji mogućnost konzervirajućih operacija, dok kod više uznapredovale lokalne bolesti i višeg stepena zloćudnosti, indikovan je radikalni operativni tretman ( delimična ili totalna amputacija penisa). Pošto ovaj tumor metastazira prevashpodno u preponske limfne žljezde, dolazi u obzir preventivno uklanjanje limfnih žljezdi (limfadenektomija) u preponama i maloj karlici, u zavisnosti od lokalnog stadijuma bolesti i stepena maligniteta primarnog tumora oenisa. Veoma je bitno pratiti pacijenta u odredjenim vremenskim intervalima (fizički pregled, ultrazvuk) posle inicijalnog lečenja, da se na vreme otkrije recidiv/progresija bolesti i primeni adekvatna terapija.

Karcinom prostate

>

Karcinom prostate predstavlja najčešći uzrok smrti kod muškaraca. U nerazvijenim zemljama karcinom prostate čini 15% svih karcinoma kod muškaraca i 4% u razvijenim zemljama. U Evropi postoji razlika ućestalosti u zavisnosti od regiona. Medjutim, postoje tri opšte prihaćena faktora rizika: godine starosti, etničko poreklo i genetska predispozicija. Ovaj malignom u većini slučajeva karakteriše odsustvo bilo kakvih simptoma od strane urotrakta. Medjutim, uvodjenjem efikasnog prostata specifičnog antinega (PSA), markera koji nam omogućava da postavimo dijagnozu karcinoma prostate u ranom stadijumu bolesti, i samim tim postignemo potpuno izlečenje pacijenta.

Iz tog razloga se nameće kao potreba za redovnim godišnjim kontrolama muškaraca preko 50 godina starosti sa uobičajenima laboratorijskim analizama (urin, ureja, kreatinin, glikemija, PSA), fizičkim pregledom prostate i spoljnjih genitalija, transabdominalnim ultrazvučnim i TRUZ pregledom, po potrebi urofloumetrijom uz obavezno odredjivanje rezidualnog urina posle mokrenja.U slučaju sumnje na karcinom prostate indikovana ja TRUZ vodjena biopsija prostate sa uzimanjem najmanje 10 uzoraka.

U zavisnosti od PH nalaza, TRUZ, RT i inicijalnih vrednosti PSA indikovano je dodatno ispitivanje ( scintigrafija kostiju, CT male karlice i abdomena). U slučaju da je tumor ograničen na prostatu, postoji mogućnost samo striktnog/aktivnog praćenja, radikalne operacije (kod pacijenata sa izgledom za preživljavanje > 10 godina), zračne terapije, brahiterapije.

Postoji mogućnost kod više uznapredovalog lokalnog stadijuma bolesti, kombinacije hormonalne terapije, radikalne operacije i iradijacije. Kod pacijenta sa prisustnim metastazama indikovana je hormonalna terapija. Veoma je bitno pratiti pacijenta u odredjenim vremenskim intervalima za dovoljno dug period da bi se otkrio recidiv i primenila pravilna terapija. U lečenju recidiva bolesti postoje razne opcije u zavisnosti od primarnog načina lečenja.

Tumori testisa

>

Tumori testisa su relativno retki i čine svega 1-1.5% svih karcinoma kod muškaraca. S druge strane, postoji dokumentovana povećana učestalost u zadnje vreme. Medjutim, velika većina tumora testisa potiče iz germinativnog epitela, sa tim da je preko 70% u stadijumu I bolesti, tj. kada je tumor ograničen samo na testis. Ovo je dobra dobra vest za ove pacijente pošto većina može biti izlečena.

Pojavu tumora karakteriše pojava bezbolne tvrdine u testisu, često bez značajnijeg uvećanja. Iz tog razloga je neophodan svakodnevni pregled genitalija od strane muškarca, posebno u 2. i 4. dekadi života. Svaka sumnjiva promena u testisu iziskuje pregled urologa: klinički pregled, odredjivanje tumorskih markera (beta HCG, AFP, LDH), ultrazvuk abdomena, male karlice i genitalija. Pred najmanjom sumnjom da se radi o tumoru testisa testisa neophodna je hitna hirurška eksploracija i radikalna orhidketomija (en bloc skidanje testisa sa adneksima u intaktnim ovojnicama i visokim podvezivanjem semene vrvce na nivou unutrašnjeg ingvinalnog otvora).

Na osnovu patohistološke (PH) analize i odredjivanja stadijuma bolesti ( CT abdomena, male karlice i pluća, ponovno odredjivanje tumorskih markera ukoliko su inicijalno bili povišeni) donosi se odluka o dodatnom lečenju. Na osnovu odredjene vrste tumora ( seminomski ili neseminomski) i kliničkog stadijuma, postoje razne opcije u lečenju: samo striktno kliničko praćenje, hemioterapija, često kombinovana sa citoreduktivnom hirurgijom zaostalih metastaza.

U svakom slučaju tumori testisa imaju najbolju prognozu od svih genitourinarnih tumora: preko 95% pacijenata se danas može izlečiti pomoću pravilno provedene terapije. Medjutim, neobično su važne redovne kontrole po preporukama Evropskog udruženja urologa (EAU,2011) jer postoji mogućnost pojave tumora u drugom testisu, kada je posebno značajno da se otkrije u začetku, kako bi se izvadio samo tumor i sačuvao preostali testis. S druge strane, kontrole za period od najmanje 10 godina su neophodne zbog mogućnosti pojave kasnog recidiva bolesti kod preko 3% pacijenata.

Tumori bešike

>

Tumore bešike karakteriše pojava totalne povremene bezbolne hematurije, tj. krvi u mokraći. Pojava krvi u mokraći je znak nekog oboljenja i iziskuje hitan urološki pregled: klinički i ultrazvučni pregled, po potrebi CT kombinovan sa intravenskom urografijom (IVU). Medjutim, njvažniji je cistoskopski pregled da bi se sagledao tumor i uzela biopsija radi PH analize. Najbolje je biopsiju i uklanjanje tumora u celosti izvesti pomoću transuretralne elektroresekcije (TUR).

Kod površnih, pojedinačnih, 3 cm u prečniku i niskog stepena maligniteta, preporučuje se TUR u kombinaciji sa neposrednim postoperativnim davanjem odredjenih citostatika u mokraćnu bešiku. Medjutim, pacijenti sa srednjim i visokim rizikom (tumor > 3 cm, mulipli tumori, > 1 recidiv za godinu dana, viši stepen maligniteta, CIS) imaju veći rizik sa nastanak recidiva ili progresije. Indikovan je TUR tumora sa davanjam citostatika odmah posle operacije u mokraćnu bešiku.

U slučaju nepotpunog uklanjanja tumora i visokog stepena zloćudnosti na PH analizi, potrebno je uraditi novu TUR posle 4-6 nedelja od prethodne operacije. Dodatna intravezikalna imunoterapija sa BCG je indikovana tokom vremenskog perioda od najmanje 12 meseci posle operacije. Prisustvo karcinoma u povoju (CIS) je povezano sa visokim rizikom (do 50%), nastanka infiltrativnog tumora koji zahvata mišićnicu i dublje slojeve zida mokraćne bešike i potrebe za radikalnim operativnim lečenjem u smislu totalne cistektomije ( vadjenje bešike) sa supravezikalnom derivacijom mokraće, odnosno formiranjem ortotopske bešike.

Iz tog razloga su potrebne redovne cistoskopske i ultrazvučne kontrole po preporukama EAU, 2011. U slučaju neuspeha imunoterapije, sa pojavom recidivnih i brojnih tumora sa prisustvom CIS-a,odnosno ako se tumor inicijalno prezentira kao infiltrativan, indikovano je radikalno operativno lečenje. Medjutim, celo vreme je potrebno pratiti i gornje partije mokraćnih puteva pomoću IVU, enetualno i CT, kako bi se isključilo postojanje tumora u gornjem urotraktu.

U slučaju pozitivnog nalaza indikovano je radikalno operativno lečenje (nefroureterektomija)(skidanje bubrega i mokraćnog kanala sa malim delom zida mokraćne bešike oko orificijuma). Skidanje regionalnih limfnih žljezdi je indikovano kod infiltrativnih i multifokalnih tumora , visokog stepena maligniteta. Konzervirajuće operacije dolaze u obzir kod pojedinačnih malih tumora 1 cm u prečniku, niskog stepena zloćudnosti na biopsiji i bez znakova za prisustvo prodora u dublje slojeve zida organa.

Prostatitis (zapaljenje prostate)

>

Najčešće se javlja kod muškara od 20-40 i preko 60 godina. Nastaje uzlaznim putem iz inficirane prostatične uretre. Faktori rizika za nastanak prostatitisa su urinarni kateter, endoskopske urološke manipulacije (biopsija prostate, intermitentna kateterizacija bešike), fimoza, nezaštićeni seksualni odnosi. Akutni bakterijski prostatitis je ozbiljno oboljenje koje može dovesti u slučaju nepravilnog lečenja do zastoja mokraće i osnove za razvoj hroničnog bakterijskog prostatitisa.

Manifestuje se povišenom temperaturom, groznicom, opštom slabošću, mučninom i povraćanjem, otežanim mokrenjem, ponekad i zastojem mokraće, bolovima u donjim partijama trbuha, medjici i debelom crevu. Uzročnici su gram-negativni (Enterobacteriaceae, Proteus mirabilis, Pseudomonas aeruginosa, Klebsiella) i gram-pozitivni (Enterococcus) mikroorganizmi.

Dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskih analiza (urin, urinokultura, SE, KKS, CRP, bris uretre), kliničkog pregleda, transabdominalnog ultrazvuka i TRUZ, radi diferenciranja zastoja mokraće i postojanja komplikacija (apsces prostate). Nekomplikovani bakterijski prostatitis se leči ambulantno preparatima hinolona tokom najmanje 14 dana. U komplikovanijim slučajevima, potrebna je čak terapija tokom 4-6 nedelja, sa tim da u slučaju intolerancije na hinolone, kombinacija sulfametoksazol-trimetoprim može biti efikasna zamena.

U simptomatskom tretmanu se preporučuje terapija sa nesteroidnim antireumaticima i AB. Kod pacijenata sa simptomima koji liče na prostatitis, treba razlikovati bakterijski prostatitis od nezapaljenjskog sindroma hroničnog pelvičnog bola koji se leči nesteroidnim antireumaticima i AB.

Oboljenja spoljnjih muških genitalnih organa

>

Frenulum breve : kratka uzica na penisu koja izaziva smetnje pri seksualnom odnosu, bolove i otežava posuvraćenje kožice. Indikovana je operacijau lokalnoj anesteziji koja podrazumeva presecanje uzice (frenulotomija) sa visoko frekventnom strujom.

Fimoza: delimična ili totalna nemogućnost povlačenja kožice penisa preko glansa, stvara podlogu za hroničnu infekciju, lakše prenošenje seksualno prenosivih bolesti, uključujući AIDS, i predosponira nastanku karcinoma penisa. Ne tako retko otežava seksualne odnose. Rešenje ovog problema je operacija : cirkumcizija (obrezivanje).

U intervencije na spoljnjim genitalijama na bazi jednodnevnog boravka ubrajamo operacije ciste pasemnika, hidrocele (vodene kile), bilateralne orhiektomija (kod karcinoma prostate), radikalne orhiektomija kod tumora testisa, ugradnju testikularnih proteza posle orhiektomije, podvezivanje spermatičnih vena mikrohirurškim putem kod simpromatskih varikocela ili u sklopu lečenja steriliteta, sa ili bez biopsije testisa, fiksacije testisa,skidanje ateroma itd. Takodje radimo operacije preponskih kila sa preventivnom lokalnom ugradnjom prolenskih mrežica u regionalnoj anesteziji.

Oštre bradavice (Condylomata accuminata)predstavljaju jednu od čestih manifestacija seksualno prenosivih bolesti, najčešće lokalizovanih na spoljnjim genitalijama i okolnim regijama. Mi praktikujemo skidanje pomoći visoko frekventne struje, u lokalnoj anesteziji. U slučajevima sa recidivom posle ponovnog odstranjivanja preporučujemo odredjene preparate za lokalnu aplikaciju u vidu krema. Potrebno je isključiti postojanje oštrih bradavica kod seksualne partnerke, i savetovati seksualne odnose sa zaštitom tokom 3-4 meseca.

Endoskopske operacije prostate, tumora bešike, suženja vrata mokraćne bešike i mokraćne cevi obavljamo u regionalnoj anesteziji, na bazi jednodnevnog boravka.

Sprovodimo cistoskopske kontrola tumora mokraćne bešike posle učinjene operacije u smislu TUR sa intravezikalnom aplikacijom citostatika 1-2 časa neposredno posle operacije po preporukama EAU 2011, uz mogućnost intravezikalnog davanja imunoterapije (BCG) ili citostatika za duži vremenski period u cilju profilakse recidiva postoperativno. Uretrocistoskopiju radimo u posebnim slučajevima kada nismo zadovoljni rezultatima medikamentoznog tretmana, pre odluke za eventualno operativno lečenje.

Muški sterilitet

>

Infertilitet je nemogućnost da pri normalnoj seksualnog aktivnosti bačnog para, bez upotrebe kontraceptivnih sredstava, ne postigne da žena ostane trudna. Iz tog razloga brojni bračni parovi traže pomoć lekara.Manje od 5% parova ostane bez željenog deteta.

Glavni faktori koji imaju uticaja na prognozu kod infertiliteta su trajanje infertiliteta, primarni ili sekundarni infertilitet, i fertilitetni status žene.

Potreban je detaljan urološki pregled koji ima za cilj da isključi postojanje urogenitalnih anomalija, kako bi se primenio odgovarajući tretman. Istovremeno ispitivanje ženskog patnera je poželjno. Čak ukoliko se nadje odsustvo anomalija kod muškarca, podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da kod 1 od 4 parova koji se javljaju zbog problema vezanih za bračnu neplodnost, oba partnera imaju patološki nalaz. Razlozi muške neplodnosti mogu biti sledeći:

  • Kongenitalni (urodjeni) faktori kao na primer kriptorhizam (nespušten testis u mošnice),disgenezija semnika, kongenitalno odsustvo semevoda;
  • Stečene urogenitalije abnormalnosti ( obstrukcija, torzija testisa, tumori testisa, orhitis),
  • Infekcije urogenitalnog trakta;
  • Povećana lokalna temperatura u skrotumu ( na primer kao posledica varikocele);
  • Endokrini poremećaji;
  • Imunološki faktori;
  • Sistemske bolesti;
  • Egzogeni faktori (razni lekovi, toksini, zračenje, način života);
  • Idiopatski (40-50%) slučajevi infertiliteta.

Spermogram- analiza sperme se mora inicijalno uraditi posle 3-5 dana apstinencije. Ukoliko postoji nalaz koji pokazuje odstupanje od normalnih vrednosti, spermogram treba ponoviti. Važno je razlikovati izmedju oligozoospermije (ispod 15 miliona spermatozoida/mL), astenozoospermije ( ispod 40% pokretljivih spermatozoida) i teratozoospermiju (ispod40% normalnih formi).

Veoma često, sva tri patološka nalaza postoje simultano kao oligoastenoteratozoospermija (OAT). U ekstremnom OAT sindromu (ispod 1 milion spermatozoida/mL) kao i u slučajevima zoospermije (odsustvo spermatozoida), postoji visoka učestalost genetskih anomalija i obstrukcija na nivou genitalnog aparata.

Hormonalna ispitivanja-podrazumevaju pdredjivanje nivoa folikulo stimulirajućeg hormona (FSH), luteinizirajućeg hormona (LH) i testosterona. Kod pacijenata sa dijagnostikovanom azoospermijom ili ekstremnim nalazom OAT, važno je napraviti razliku izmedju obstruktivne i neobstruktivne forme muškog steriliteta. Kriterijumi za predpostavku da se radi o obstrukciju je nalaz normalnih vrednosti FSH sa obostrano normalnom veličinom testisa. Medjutim, 29% muškaraca sa normalnim vrednostima FSH može imati defektnu spermatogenezu. Hipergonadotropni hipogonadizam (povišen FSH/LH):

  • Kongenitalni uzroci : Klinefelterov sindrom, anorhija (odsustvo testisa), kriptorhizam, Y hromozomske aberacije;
  • Stečeni uzroci: posle orhitisa, torzije testisa, tumora testisa, sistemskih bolesti, hemioterapije;

Hipogonadotropni hipogonadizam (snižen FSH/LH):

Kongenitalne anomalije: idiopatski hipogonadotropni hipogonadizam, Kallmannov sindrom (praćen anosmijom);

  • Stećene anomalije: stečena oboljenja hipotalamusa/hipofize ( tumor, granulomatozna bolest, hiperprolaktinemija);
  • Egzogeni faktori: lekovi (anabolički steroidi), gojaznost, zračenje;

U nejasnim slučajevima hipogonadizma, dopunski pregled treba da uključi NMR ili CT hipofize. Mikrobiološko ispitivanje- indikovano je u slučajevima sa nenormalnim nalazom urin, infekcija urotrakta, infekcija akcesornih žljezda i seksualno prenosivih bolesti. Za sada je nepotpuno razjašnjen značaj nalaz leukocita u spermi. Medjutim, u kombinaciji sa malim volumenom ejakulata, ovo može ukazivati na delimičnu obstrukciju ejakulatornih kanala izazvanih hroničnom infekcijom prostate ili semenih kesica.Gonoreja i klamidija trahomatis takodje mogu bitu uzročnici obstrukcije na nivou genitalnog trakta. Mada antibiotska terapija može poboljšati kvalitet spermograma, to ne znači da će povećati mogućnost oplodnje.

Genetska ispitivanja

Značajan broj poremećaja oplodne moći koji se opisuje kao idiopatski muški infertilitet je , u stvari, genetske etiologije. Uzimanje proširene porodične anamneze i analize kariotipa, odredjen broj ovih poremećaja može biti otkriven. To je od značaja ne samo u pogledu dijagnoze, već omogućava pravilno genetsko savetovanja što je od značaja kod eventualnog ICSI, pošto se poremećaj fertiliteta i odgovarajući genetski defekti mogu prenesti na potomstvo.

Hromozomske anomalije su ćešće kod muškaraca sa OAT i azoospermijom. Najčešća hromozomska anomalija je Klienefelterov sindrom (47. XXY), koji postoji kod oko 1% muškaraca kod kojih je dijagnostikovana azoospermija.

Klinefelterov sindrom karakteriše hipergonadotropni hipogonadizam. Povremeno se može naći eunohidni tip sa ginekomastijom (uvećanje dojki). Oba testisa su izuzetno mala i prisutna je tubularna skleroza na biopsiji. Kod oko 60% ovih pacijenata, nivo tetsosterona je snižen iziskujući supstitucionu terapiju. Odredjivanje kariotipa se preporučjuje kod svih muškaraca koji su kandidati za ICSI zbog nalaza OAT.

Kod pacijenata sa lošim kvalitetom sperme, može se naći prisustvo hromozomskih transformacija, koje mogu biti nasledne i biti uzrok spontanog pobačaja i kongenitalnih malformacija kod novorodjenčeta. U slučajevima azoospermije ili teške OAT, moguća je eliminacija Y hromozoma, i iz tog razloga je značajno genetsko testiranje. Prevalencija Y hromozoma je značajna (oko 5%) u ovoj grupi pacijenata. Prisustvo Y hromozomskog defekta znači da se on mže preneti na sina koji će takodje biti infertilan.

Ultrazvučni pregled

Ultrasonografija je korisna metoda za otkrivanje intraskrotalnih nepravilnosti. Kolor Doppler ultrasonografija skrotuma može otkriti prisustvo varikocele kod oko 30% neplodnih muškaraca. Tumori testisa se mogu otkriti kod oko 0.5% infertilnih muškaraca, a testikularne mikrokalcifikacije (potencijalni premaligno stanje?) se mogu naći kod 2-5% infertilnih muškaraca, posebno kod muškaraca sa prisutnim kriptorhizmom.

TRUZ je indikovan kod muškaraca sa malim volumenom ejakjulata (ispod 1.5 mL) da bi se isključilo postojanje obstrukcije ejakulatornih kanala od strane prostatične stenoze ili suženja ejakulatornih kanala.

Biopsija testisa

Indikacija za dijagnostičku biopsiju testisa su infertilni pacijenti sa nalazom azoospermije u prisustvu normalnog volumena testisa i normalnih vrednosti FSH. Biopsija ima za cilja da napravi razliku izmedju primarnog defekta u samom testisu (odsustvo semenih tiubula, prisustvo samo Sertolijevih ćelija, zastoj u sazrevanju spermatozoida, hipospermatogeneza) i obstrukcije na nivou muškog genitalnog aparata. Savetuje se da se tkivo koje sadrži spermatozoide zamrzne radi pokušaja ICSI u budućnosti. CIS se može naći u testisu, posebno kod muškaracaopterećenih faktorima rizika za nastanak tumora testisa (infertilitet, kriptorhizam, podatak o ranijem postojanju tumora testisa, atrofija testisa) i mikrokalcifikacija u testisu.

Lečenje

Opšte mere

U nekim slučajevima faktori vezani za način života mogu imati uticaja na kvalitet sperme: ekstremno pušenje, konzumacija alkohola, primena anaboličkih steroida, ekstremni sportovi (maraton, veliki sportski napori), i povećanje skrotalne temperature, nošenje neadekvatne odeće, sauna i topke kupke ili izlaganje na radnom mestu visokoj temperaturi. Takodje, značajan broj lekova može imati negativan uticaj na spermatogenezu.

Medikamentozni (hormonalni) tretman

Nema podataka iz literature koji potvrdjuju da hormonalna terapija, humani menopauzalni gonadotropin (HMG) , humani horoigonadotropin (HCG), androgeni, antiestrogeni, inhibitori prolaktina i steroidi, imaju uticaja na poboljšanje fertilitetne sposobnosti kod muškaraca sa idiopatskom OAT.

Medjutim, izvesni slučajevi sa primarnim endokrinološkim substratom, mogu biti lečeni medikamentozno uključujući antiestrogene, HCG+HMG ili rFSH, agoniste dopamina. Kod pacijenata sa nalazom antispermatozoidnih antitela, visoke doze kortikosteroida mogu biti od koristi, ali se ne preporučuju zbog ozbiljnih nuzefekata.

Hirurški tretman

Operacija varikocele rezultira poboljšanjem parametara oplodne moći u spermogramu. Medjutim, postoje podaci koji podržavaju hipotezu da je kod izvesnih muškaraca, prisustvo varikocele udruženo sa progresivnim oštećenjem testisa i konsekutivnim smanjenjem oplodne moći. Nesumnjivo da operacija varikocele može biti efikasna kod muškaraca koji imaju nenormalan nalaz spermograma i klinički nalaz varikocele.

Mikrohirurške tehnike (TESA,PESA, MESA) radi ICSI se najbolje rade u centrima koji se bave vantelesnom oplodnjom. Transuretralna incizija ejakulatornih kanala i prostatične ciste Distalna obstrukcija genitalnog trakta je često uzrokovana infekcijom prostatična uretre i akcesornih žljezda ili cistom lociranom u prostati.

Tretman obstrukcije pomoću transuretralne incizije ciste ili ejakulatornih kanala može dovesti do poboljšanja kvaliteta sperme i u nekim slučajevima do spontane trudnoće. Medjutim, udaljeni rezultati lečenja su nezadovoljavajući.